Povećanjem broja kućnih ljubimaca u svetu a i kod nas došli smo u situaciju da su ovakve teme sve češće izvor velikih polemika kako stručne tako i nestručne javnosti širom sveta. Naime, kako je danas industrija hrane za kućne ljubimce postala veliki biznis sve više se postavlja pitanje koliko je ispravno našeg psa ili mačku hraniti tamo nekim veštačkim stvarima umesto prirodne ishrane. Kako u ovakvim polemikama po pravilu nema pobednika pokušaćemo vam ovim tekstom pomoći u tome kako da najbolje hranite vašeg ljubimca. Sigurno ćemo se složiti svi u jednom da su psi i mačke mesojedi po poreklu ali mnogi neće opravdati konstataciju da su jedino delimično mačke zbog svoje specifičnosti ostale privržene svojoj izvornoj ishrani dok su psi popustili pod uticajem čoveka i na neki način evoluirali u svaštojede.
Danas u svetu ima nekoliko naučnih mišljenja po pitanju ishrane kućnih ljubimaca, prvenstveno misleći na pse i mačke, od ishrane industrijskim, briketiranim hranama, preko kuvane "domaće" hrane, do ishrane pasa i mačaka sirovim mesom ili kostima idući do te mere da sastojci tih hrana već imaju neke neželjene mikrobiološke procese. Sledbenici ovog poslednjeg pravca u ishrani tvrde da su psi i mačke poreklom zveri i da on treba da ima dostupnu ishranu onakvu kakvu bi imao u prirodi gde bi se hranio sopstvenom lovinom ili ostacima tuđe lovine koja je u fazi raspadanja. Ovo stanovište sve više prate i proizvođači industrijske hrane izlazeći u susret takvim zahtevima sa proizvodima koji u svom sastavu imaju prvenstveno meso divljih životinja sa što manje nepotrebnih dodataka.
Sledbenici svih pravaca ishrane složiće se u jednom da ljubimcu treba pružiti što kvalitetniju ishranu između ostalog. Danas u svetu skor 70% vlasnika kućnih ljubimaca hrani svoje ljubimce briketiranim hranama dok svega 30% pokušava da se vodi postulatima zdrave ishrane i života. Ovde se mora napomenuti da se ishrana granuliranim hranama ne smatra nezdravom ali ipak treba razjasniti da nisu sve hrane koje se proizvode u vidu granula istog kvaliteta pa samim tim i ne pružaju našim ljubimcima ono što im je neophodno za zdrav i dugovečan život. Isto tako i kvalitet samostalno pripremljene hrane (kuvana, sirova) zavisi prvenstveno od kvaliteta sirovina i poznavanja receptura kao i velike posvećenosti ovakvom načinu ishrane naših ljubimaca.
Nažalost kako se ljudi ponašaju sami prema sebi tako se veliki broj vlasnika ljubimaca takođe odnosi i prema svom ljubimcu. Veliki procenat vlasnika nije uopšte svestan čime hrane svog psa kad je upitanju granulirana hrana ili hrana iz kućne radinosti. Nije za čuđenje da vlasnici ljubimaca kao kupci ne poznaju pojedine brendove hrana koje se nalaze na tržištu kao i njihov kvalitet ali poražavajuća je činjenica da skoro 50% vlasnika kada dođe u maloprodajni objekat granulu kojom hrani svog psa prepoznaje po boji, cenama, boji pakovanja, i mestu gde se nalaze u objektu. Mnogi od tih vlasnika nažalost nemaju elementarno znanje o potrebama svojih ljubimaca pa samim tim možda je za razumeti i da nisu upućeni u ponudu hrana koje postoje na tržištu ili jednostavno nemaju vremena da se tome posvete. Na ovom mestu treba dodati da su takvom stanju pogotovo na našim prostorima dobrano doprineli ljudi koji bi trebali da se bave ovim problemom: veterinari, inspekcije, odgajivačnice, prodavci i distributeri.
Kako je i kod nas veliki procenat ljudi koji hrane ljubimce industrijskim hranama u narednom tekstu obratićemo pažnju na taj vid ishrane. Protivnici ovakvog načina ishrane kućnih ljubimaca su delimično u pravu kada kažu da granulirana hrana nikad ne može biti zdravija i bolja od prirodne ishrane životinja ali isto tako treba priznati da vrlo malo ljudi ima mogućnost i za kvalitetnu prirodnu ishranu tj. ishranu sirovom ili kuvanom hranom od kvalitetnog mesa, iznutrica, povrća, voća. Vrlo teško je takve hrane iskombinovati da potpuno zadovolje potrebe organizma našeg ljubimce jer nisu svi ljudi rođeni kao nutricionisti, mada ovakav način ishrane nije nemoguća misija i mnogi je uspešno sprovode. Savremeni način života je ipak nametnuo neke norme po pitanju slobodnog vremena što je industrija uspela da iskoristi kao prednost i da čovečanstvu ponudi proizvode koji će jednim udarcem da reše nekoliko njihovih problema. Često se vlasnici pitaju kad im se predoči prednost kvalitetne ishrane da li se njihov ljubimac hrani bolje nego sami vlasnici. Odgovor je sigurno potvrdan, mada i ljudi kao jedinke sve više su okružene granulama za sopstvenu ishranu (musli, smoki, razni fileti...) samo što to u prehrambenoj industriji nije tako plastično predstavljeno kao u ishrani kućnih ljubimaca.
Kada se uzme u obzir da skoro svi ljubimci žive u delimično neprirodnim uslovima, zatvoreni, stresne sredine, zagađena okolina..., razumljivo je da su životinje koje žive u takvim uslovima često podložne raznim problemima. Samim tim takve životinje trebaju mnogo veću negu i pažnju od onih koje koliko toliko žive u uslovima sličnim prirodi. Zato je ključna stavka u odnosu vlasnika i ljubimca upravo ishrana jer je činjenica i za ljude i za životinje da "zdravlje na usta ulazi".
Prvenstveno treba znati da način ishrane ljubimca zavisi od njegove rase, uzrasta (starosti), fizičke aktivnosti, reprodukcije.
Rase pasa kroz prizmu ishrane podeljene su na male, srednje, srednje velike i velike. Dosta vlasnika ovu podelu poznaje ali recimo ne zna da zbog drugačijeg metabolizma psi malih i srednjih rasa treba da budu hranjeni energetski jačom hranom u odnosu na velike pasmine samim tim često se javljaju greške. Male i srednje rase međusobno skoro da se i ne razlikuju kod većine proizvođača ili samo u kojem procentu hranjivih materija. Više je segment usmeren na veličinu granula da bi mali psi sa što manjom granulom uneli dovoljnu količinu hranjivih materija neopterećujući svoj mali želudac u toku obroka. Takođe odnos ključnih mineralnih materija kalcijuma i fosfora je drugačiji kod malih(srednjih) i velikih pasa.
Velike rase rađaju se veoma male u odnosu na veličinu koju će dostići kao odrastli i samim tim potrebna im je znatna količina mineralnih materija i drugih sastojaka (npr.svarljivih proteina) koji podupiru taj brzi rast uz istovremenu manje energije da nebi dolazilo do gojenja u periodu rasta što je veoma kontraindikovano. Takođe pojedine rase kao što su nemački ovčari, labradori, rotvajleri imaju genetske predispozicije ka nekim oboljenjima, i zato vlasnici ovih rasa sve češće pribegavaju rasnom programu ishrane ljubimaca. Samim tim prilikom izbora hrane treba voditi računa o ovim parametrima.
Ova podela naravno nije simptomatična za mačke sem u segmentu posebnih rasnih potreba kao kod dugodlakih mačaka na primer.
Uzrast je takođe bitna stavka prilikom odabira hrane jer kako smo već napomenuli energetske potrebe životinja koje rastu su mnogo veće nego kad postignu zrelost. Štenci i mačići u porastu pored energiju za održavanje života imaju potrebu za energijom koju troše za rast i razvoj. Zato je ovo možda i najključniji period ljubimca gde je potrebno maksimalno voditi računa o kvalitetu ishrane i zadovoljenju hranidbenih potreba.Većina proizvođača kvalitetnih dehidrata ima palete proizvoda za ishranu mladunčadi (baby, puppy, junior, kitten) koja ima oko 3-6% više proteina i masti u odnosu na proizvod za odrastle ljubimce. Takođe u ovim hranama drugačija je zastupljenos tmineralnih materija i vitamina koji su takođe potrebni u suficitu u odnosu na proizvod za zrele jedinke.
Mačići i štenci po dolasku na svet neophodno je da se hrane majčinim mlekom najmanje prve tri nedelje a u nekin nepredviđenim okolnostima (nedostatak mleka, bolest ili uginuće majke) postoje mleka u prahu (baby milk) koje su specijalno napravljene za dohranjivanje mladih mačića i štenadi. I jedni i drugi mladunci mogu da počnu da se dohranjuju granuliranom ili konzerviranom hranom sa manje od mesec dana predviđenom za taj uzrast. Greške u ishrani koje se pojave u periodu uzrasta veoma se brzo manifestuju kao nepravilan rast i razvoj skeleta prvenstveno, podložnost infekcijama zbog neizgrađenog imunog sistema, slaba komunikacija sa vlasnikom i sl. Nažalost većina ovih promena je ireverzibilna i zbog toga ishrani u periodu rasta i razvoja vlasnik treba da bude posebno posvećen.
Takođe starije životinje imaju drugačije potrebe u hranjivim materijama, pa su njihove hrane često sa manje proteina i masti zbog odražavanja telesne težine, sa dosta prirodnih antioksidanasa, dodataka materija za održavanje zglobova i kostiju. Balans mineralnih materija je potpuno drugačiji u odnosu na druge kategorije iz ove podele i zbog toga se preporučuje uvek za ovakve životinje senior (mature) hrane.
Sigurno će se mnogi složiti da jedan vrhunski sportista mora da ima mnogo kvalitetniju ishranu nego jedan običan radni čovek sa uobičajenom svakodnevnicom. Isto to pravilo važi i za ljubimce. Mnogi vlasnici smatraju da ako njihov pas dnevno pređe i nekoliko kilometara tokom šetnje da je on vrlo aktivan pas a nisu ni svesni da je nekoliko kilometara možda i minimalna potreba u šetnji jednog psa da bi imao zdravo telo. Na osnovu energetskih potreba zbog aktivnosti ljubimci su podeljeni na životinje sa normalnom aktivnošću (šetnja, trčanje u parku...), čije potrebe zadovoljavaju osnovni proizvodni program, zatim pse koji se rekreativno bave sportom (jogging, agility) koji imaju zahtevnije energetske potrebe za nekoliko procenata i na kraju radne pse (psi za vuču, sportske i lovačke pse) čije se energetske potrebe za izvorima energije povećavaju i do 10% u odnosu na proizvod za normalnu aktivnost. U skladu sa ovim potrebama treba i postupati prilikom biranja hrane za ljubimca.
Kod mačaka ta podela je manje izražena i njihova ishrana u odnosu na aktivnost se svodi na mačke koje ne izlaze iz kuće i one koje izlaze ili žive vani. Mačke koje češće borave van zatvorenog prostora su zdravije i u boljoj kondiciji i njihova ishrana takođe zahteva povećane potrebe za energijom mada to nije toliko izraženo kao kod pasa. Vodeći se ovom činjenicom zdravlja i aktivnosti sve više vlasnika pokušava šetati svoje mace što ponekad predstavlja nemoguću misiju. Da dodamo još da mačke koje love miševe nisu radne mačke kako pojedini vlasnici misle i one ne zahtevaju energetski pojačanu ishranu.
Reprodukcija (parenje, trudnoća, porođaj, laktacija) jesu specifično stanje u kojoj mogu da se nađu kućni ljubimci.i samim tim ishrana je bitno drugačija u odnosu na normalan život. Životinje koje su u teranju (estrus) i čiji vlasnici žele da ih pare moraju biti u odličnoj kondiciji sa odličnim imunitetom da bi imale redovne cikluse i da bi parenje uspelo. Opet to zavisi od kvaliteta i načina ishrane koji je do tada korišten. Dokazano je da estrus kod kućnih ljubimaca može da izostane zbog nekvalitetne ishrane mada češće i zbog nekih drugih problema koje nisu tema ovog teksta.
Graviditet (trudnoća) mačaka i pasa traju oko 2 meseca i u tom periodu su njihove energetske potrebe znatno izraženije mada i ovde postoje neke specifičnosti. Naime, plod kod mačaka se ravnomerno razvija tokom celog perioda trudnoće dok je kod pasa period intenzivnog rasta ploda najizraženiji u poslednjoj trećini graviditeta. U tom periodu potrebe gravidnih životinja za proteinima, mastima, ugljenim hidratima, kalcijumom, fosforom, bakrom i dr. materijama su veoma izražene i tada se ishrana obavlja hranom za mačiće (kitten) tokom celog graviditeta, i za štence (puppy, junior) u poslednjoj trećini graviditeta. Simptomatično je napomenuti kod pasa da ishrana hranom za štence treba da bude sa hranam koja je predviđena za male i srednje rase bez obzira ako je buduća majka (pas) velike rase. Upravo iz razloga kaje smo gore naveli u različitoj količini energije kod proizvoda koji su podeljeni po veličinama pasa.
Ishrana ovim energetskim jačim hranama treba da se nastavi potpuno sve do kraja laktacije (period dojenja), jer kako se preko majčine placente prenose hranjive materije tokom graviditeta, tako se iste te hranjive materije, minerali, vitamini prenose i preko mleka. Treba naznačiti da u periodu vrha laktacije kad štenci ili mačići progledaju i kad počinju vidno da rastu da hranu majci dodajemo ad libitum ( po volji).
Za sterilisane ili kastrirane životinje postoje posebne kategorije hrane a sve u cilju preveniranja nekih stanja koje mogu da proisteknu iz toga. Sterilisane životinje se najčešće manje kreću zbog drugačijeg nivoa hormona, apetiti je često znatno izraženiji, manje piju vode pa je mokraća koncentrovanija što je predispozicija za pojavu kamenaca. Ovo je naročito izraženo kod mačaka i zbog toga je uvek preporučljivo koristtiti hrane za ovu kategoriju životinja.
Pionirski koraci hrana za kućne ljubimce koje mi možemo videti u maloprodajnim objektima datiraju još iz perioda između svetskih ratova a neki proizvođači imaju i veću tradiciju. Da se ne zavaravamo najčešće su ove hrane nastale kao nusproizvod klanične industrije, međutim ne mali broj proizvođača bio je veoma posvećen što zdravijoj ishrani kućnih ljubimaca pa samim tim su se ikristalisale tri kategorije kvaliteta hrane koje mogu da se nađu na našim prostorima. Po načinu pripreme i ulaganju u razvoj i zdravlje ishrane, kvalitetu siruvina, dodacima aditiva, pojačivača ukusa, izvorima proteina i mnogim drugim parametrima hrane su podeljene na komercijalne, premium i superpremium klase, dok po obliku i izgledu hrane se dele na suve (granulirana, briketi), vlažne (konzervirane) i polusuve ili poluvlažne. Ove poslednje predstavljaju u suštini hranu u granulama kojoj se dodaje voda i koje posle nekoliko minuta postaju sočne i vrlo ukusne na izgled što ljubimci koji ne vole tvrde granule veoma rado prihvataju.
Komercijalne granule najčešće su od vremena svog postanka nastale kao nus proizvod klanične industrije i samim tim i dan danas nisu menjale svoj pristup ishrane. Veliki problem kod ovih hrana je u tome što imaju veoma malo ili gotovo zanemarljiv procenat mesa ili barem preradjevina od mesa koje bi trebale biti izvor svarljivih proteina i masti za naše kućne ljubimce već hranjive materije pokušavaju da nadomeste iz biljnih izvora što veoma pojeftinjuje proizvodnju. Takve vrste hrana postaju privlačne širokim masama zbog pristupačne cene iako zbog smanjene jestivosti ove hrane su pune veštačkih aditiva, boja, konzervanasa, sintetike i svega onog što se često nalazi i u nekvalitetnim hranama za ljudsku upotrebu.
Premium i super premium podela hrana se iskristalisala u poslednje vreme na našim prostorima iako se u svetu obe ove kategorije hrana svrstavaju u premium kategoriju. Tu je nastao problem jer dosta proizvođača koji su krenuli sa proizvodnjom komercijalnih hrana ipak razvijajući se u smeru što kvalitetnije ishrane ljubimaca krenuli su da poboljšavaju svoj proizvod, dodajući sirovina animalnog porekla, dodavanjem minerala, vitamina, prirodnih sastojaka i još niza drugih materija, i tako pokušavaju da se deklarišu kao premium hrane. Nažalost da bi ostali koliko toliko konkurentni na tržištu morali su da snize cenu proizvoda pa samim tim i dalje velike količine hranjivih materija vode poreklo iz biljnih sirovina.
Super premium klasa hrane na našem tržistu jesu ustvari najbolje hrane koje mogu da se nađu kod nas mada u svetu sa razvojem ove industrije postoje i još mnogo kvalitetnijih hrana koje nisu dospele na naše tržište. Odlika ove kategorije hrana je u tome da su se u visokom procentu približile potrebama pasa i mačaka po pitanju ishrane kako u izvoru hranjivih materija iz animalnih sirovina tako i istančanim balansom mineralnih materija i vitamina koji su neophodni za pravilan rast i održavanje organizma zdravim. Neke od hrana iz ove kategorije idu i do te mere da u svoje proizvode dodaju probiotike i biljna vlakna koja potpomažu regeneraciju crevnih ćelija (enterocita). Ove činjenice samo još pojačavaju mišljenje o visokom kvalitetu ovih hrana. Kao što znamo da je deficit hranjivih materija štetan po organizam treba naglasiti da i sam suficit istih je takođe kontraproduktivan pa proizvođači ovih hrana da bi naglasili svoj kvalitet često ne preporučuju dodatke u vidu suplemenata uz svoju hranu. Tu nastaje problem kada se vlasnici ne pridržavaju preporuka o ishrani samo tom hranom već pribegavaju "dohranjivanje" sirovim mesom, ili prokuvanim prerađevinama i sl., pa samim tim i remete balans tih super premium hrana.
Problem vlasnicima prilikom izbora ovakvog tipa hrana može predstavljati i činjenica da je veliki broj ovih hrana na našem tržištu koje se najčešće samo tako deklarišu a u suštini su na neki način "prepisivačka škola".
Naime,postoje proizvođači koji kvalitet svoje hrane zasnivaju od samih početaka svoje proizvodnje na naučnim i istraživačkim činjenicama i u skladu sa tim i razvojem naučnih saznanja kvalitet njihovih hrana se razvijao do te mere da danas proizvode skoro potpuno organske proizvode koji se nalaze i na našem tržištu. Nekoliko takvih proizvođača hrana se nalazi i kod nas i zbog toga su oni ipak u samom vrhu po pitanju kvaliteta dok veliki broj proizvođača koji se deklarišu u ovoj klasi su ustvari premium klasa hrana. Zato je granica ovih kategorija hrana veoma maglovita i često njihov kvalitet po vlasnicima zavisi od individualnih karakteristika i želja njihovih ljubimaca.
Velika mana ovih super premium i premium proizvođača hrana jeste visoka cena, iako njihove hrane nisu bez mana i imaju još mnogo mesta za poboljšanje kvaliteta. Ipak suvišno je i pokušati porediti kvalitet ovakvih hrana sa kvalitetom komercijalnih proizvođača, koje su cenovno pristupačnije vlasnicima.
Vlasnici često pribegavaju kombinovanoj ishrani i to komercijalna industrijska hrana pomešana sa kuvanom uz dodavanje vitaminsko mineralnih suplemenata. Možda je ovo i najčešći recept ishrane ljubimaca na našim prostorima i delimično opravdan finansijskim položajem stanovništa. Međutim, potrebno je naglasiti da ishrana sa kuvanom ili sirovom hranom može biti odličnog kvaliteta samo u slučaju kad smo sigurni u kvalitet namernica koje uzimamo za ishranu naših ljubimaca. Nažalost vlasnici nisu ni svesni sa kakvim opasnostim se često sreću prilikom kupovine hrane za sopstvenu ishranu po neproverenim mesnicama ili maloprodajnim objektima druge vrste. Da ne širimo priču u drugom smeru samo ćemo naglasiti da npr .meso iz klanične industrije se kategoriše po zdravstvenim parametrima na: meso upotrebljivo za ishranu, uslovno upotrebljivo za ishranu, upotrebljivo samo za preradu, neupotrebljivo. Sami možete izvući pouke iz ovoga.
Problemi koji vlasnici imaju je oboljevanje njihovih ljubimaca od bolesti koje su najčešće direktno vezane za ishranu: gastroenteritisi, alergije, dijabetis, oboljenje bubrega i srca, oboljenje jetre, deformacije u skeletu. Svi navedeni problemi su najčešće usko vezani sa načinom ishrane naročito ako se radi sa hranama koje su prepune veštačkih materija ili jednostavno zbog cene prenatrpane biljnim sirovinama koje psi i mačke uopšte ne mogu da vare pa samim tim su ne retko i izvor samih problema. Ovde se mogu i dodati greške koje vlasnici prave dajući ljubimce otpatke sa stola koji su veoma začinjeni ili zasoljeni i samim tim kontraindikovani za zdravlje bubrega, jetre i drugih vitalnih organa ljubimaca, kao i davanje kostiju kao osnovne ishrane koje često izazivaju teške poremećaje organa za varenje.
U ovakvim situacijama pored velikih emocionalnih problema koje vlasnik i ljubimac prolaze zajedno, dolaze i finansijski izdaci za profesionalne veterinarske usluge i najčešće izdaci za hrane poput veterinarskih dijeta da bi se koliko toliko ublažilo stanje koje je već nastalo. Ove veterinarske dijete upravo najčešće proizvode vrhunski proizvođači hrana sa dugom tradicijom (super premium proizvođači) i one su veoma uspešne u saniranju mnogih oboljenja ali nažalost često su i veoma skupe tako da se ispostavi da je vlasniku uvek za preporuku da hrani svog ljubimca što kvalitetnijim granulatima ako se odlučio za taj vid ishrane ili što kvalitetnijom kuvanom hranom, ako je u mogućnostu da ispoštuje recepturu pripremanja obroka.
Takođe postoji velika ponuda konzerviranih hrana na našem tržištu kojima vlasnici vrlo često pribegavaju jer im je lakše ishraniti psa koji rado jedu vlažnu hranu nego tvrde granule a po konzistenciji im je najsličnija kuvanoj hrani. Ovakav vid ishrane bi trebao biti zastupljen samo kao povremena ishrana a nikako osnovna, jer kvalitetna konzervirana hrana je izrazito skupa a samim tim korištenje jeftine komercijalne vlažne hrane u dužem vremenskom periodu je kontraindikovano. Prvo što će vlasnici primetiti je neprijatan zadah iz usta njihovih ljubimaca (predispozicija dentalnog kamenca) što se nedešava kod pretežne ishrane tvrdim granulama koje ujedno i mehanički čiste zubalo i usnu duplju a ono što neće primetiti u prvi mah ispoljiće se kroz neki duži vremenski period u vidu raznih komplikacija zdravlja ljubimca.
Prilikom prelaska sa jedne hrane na drugu potrebno je to uraditi planski a ne spontano jer ljubimcu taj nagli prelaz može da bude veoma težak i stresan po organizam što se često manifestuje prolivom iako se radi o kvalitetnoj hrani. Novu hranu mešajte uvek nekoliko dana sa starom i to vam ozbiljniji proizvođači hrana a i prodavci uvek predočavaju a samim tim možete steći utisak kakve vam usluge pružaju.
Naučite svog psa na određen broj obroka (stenci 3-8 dnevno, odrastli 1-2 dnevno), i neka vam preporučena doza hranjenja bude okvirna da možete da kontrolišete telesnu masu vašeg ljubimca. Psa uvek hranite u isto vreme iz čiste činije i neka uvek ima dostupnu vodu uz hranu. Hranu koja nije pojedena možete da sklonite posle nekog vremena, jer će time pas shvatiti kad mu je vreme za ishranu i neće biti mrljavljenja i odbijanja hrane.
Mačkama i malim psima vlasnici često ostave količinu hrane po volje jer ako se radi o visoko kvalitetnoj hrani ove jedinke će prestati same da jedu jer će se vrlo brzo zasititi naročito mačke, u suprotnom hranu je potrebno skloniti posle obroka.
Poslastice za kućne ljubimce izbegavajte sem u situacijama kada želite da svog ljubimca nagradite za dobro učinjeno delo ili ako se radi o preparatima za čišćenje zubala. Nemojte dozvoliti sebi i vašem ljubimcu da postane zavistan od poslastica jer to može prouzrokovati razne probleme. Iako danas na tržištu možemo pronaći i veoma hranidbeno vredne poslastice one se ne preporučuju u većoj količini od 2-4 komadića po jedinki dnevno.
Potrudite se da vaš ljubimac uvek ima dostupnu čistu vodu naročito ako ga hranite dehidratima (granule) a mačkama koje često izvoljevaju po pitanju vode i nekoliko posudica sa vodom možete ostaviti dostupne.
Kao zaključak ovog teksta treba naglasiti da biranje hrana za našeg ljubimca često i nije baš lak posao i ako se vlasnici ne razumeju možda potrebno je da se na vreme informišu o potrebama njihovih ljubimaca i kvalitetu ponuđenih proizvoda. Kvalitet ishrane se u prvom momentu vidi po stolici, zadahu, kvalitetu dlake i krzna ali suštinski se vidi kroz dugi niz godina i time koliko često posećujete svog veterinara.
Kako god hranili svog ljubimca potrudite se da delite zajedničku radost dugi niz godina a to možete samo kvalitetnom ishranom i velikom posvećenosti vašem ljubimcu.
Dr.vet.med Mile Čupić
