 |
| Šta ćemo sad:) |
Vekovima unazad razne životinje su postali čovekovi najbolji prijatelji. Kroz istoriju postoji mnogo zapisa kako su se divlje životinje priklanjale čoveku kao inteligentnom biću, mada je čovek to često znao da zloupotrebi, danas ipak većina ljudi kućne ljubimce smatra svojim članovima porodice. Zašto je to tako?
Kroz životni profesionalni vek srećemo se sa mnogim zanimljivostima ali kad je reč o čoveku i ljubimcu najupečatljivija je situacija kada ljudi raznih profila dođu spletom okolnosti u situaciju da imaju kućnog
ljubimca, najčešće ga donesu deca, neko od rođaka, pokupe ga na ulici, pokloni iznenađenja i razne druge nepredviđene okolnosti. Kako se ne retko radi o ljudima koji nikad u životu nisu pomazili nekog ljubimca njihova prva reakcija uvek bude šokantna: "Stvarno ne znam šta da radim...,ne znam samo otkud im ideja da donesu psa kući...,ili da mi poklone mačku za rođendan...,strašno...,sve ću ja to najuriti napolje...",su samo neke od floskula začuđenih novih vlasnika na jedno živo biće koje je ušlo u njihov stan, kuću, imanje. Kako ima ljudi raznih profila u skladu sa tim se i rešava sudbina tih "nepredviđenih posetilaca" ali najčešće kroz nekoliko meseci ili čak i nekoliko dana ti isti, u prvi mah začuđeni novopečeni vlasnici, govore: "Ne možete ni da zamislite koliko sam ga zavoleo...,ni sam nisam verovao da će mi se ovako zavući pod kožu...,ne znam kako bih preživela da ga sad nekom poklonim...,kuća nam je ispunjenija sa njim sada...".
To je upravo dokaz one dobro poznate rečenice, da su životinje ustvari stvarno čovekovi najbolji prijatelji.
 |
| Moja drugarica |
Drugarica (drug) neće uvek razumeti vaše stavove ili probleme koje imate, neće stići sa vama da ode na kafu u vreme u koje vama odgovara ali vaš ljubimac je tu uvek za vas. On nikud ne ide, vrzma vam se oko nogu, umiljava vam se uz lice, krešti da vas pozdravi sa svoje ljuljaške, izvuče glavicu iz svog oklopa kad se vratite sa posla, može da vas sluša satima dok mu pričate svoje probleme i nikad vam ništa neće protivrečiti. Da li vam to govori da su naši ljubimci isti kao i ljudi? Hm, ipak ćemo se složiti da su mnogo bolji od ljudi, otvoreniji, vedriji, veseliji, smešniji, znatiželjniji, spremni na deljenje ljubavi, nežniji, ljupkiji, vragolastiji...,može li se preterati? Teško, jer neretko ćete čuti da su ljubimci zbog svega navedenog, čoveku savremenog doba, neka vrsta psihoterapije, vid rekreacije i još raznih drugih aktivnosti. Ispostavlja se kroz istraživanja da su vlasnici kućnih ljubimaca mnogo otvoreniji u komunikaciji sa drugim ljudima, iskreniji u svom ponašanju, konkretniji prilikom iznošenja stavova. Treba li dodati da vlasnici pasa nikad ne bi toliko šetali da nije On tu da ih podseti da se mora izaći malo u prirodu, na svež vazduh, protegnuti noge...
Sve u svemu jedina čovekova obaveza prema životinjama kao ljubimcima je da im uzvrati samo trećinu od onoga što njima pruža njihov "član porodice" a on će zauzvrat biti zahvalan do kraja svog života. Ova činjenica nam govori i da moramo biti odgovorni u pogledu držanja i brige o našim ljubimcima ali ništa više nego kao što smo odgovorni prema drugim članovima naše porodice.
Uz vašeg ljubimca shvatićete koliko je život drugačiji, lepši, zato se i ponašajte prema ljubimcu kao da je vaše blago.
Pet kurir
