Stize jesen, hladniji dani, a samim tim i razne telesne tegobe koje prate hronične bolesnike. Prevarili ste se ako ste pomislili da ćemo pisati samo o meteoropatama i njihovim problemima.
Cilj ovog članka je da pomogne vlasnicima pasa i mačaka, kao i njima samima, koji boluju od artritisa odnosno raznih oblika zapaljenja zglobova.
Artritis po nacinu nastanka može biti osteoartritis, reumatski artritis i septikemicni ili zarazni artritis.
Najzastupljniji je osteoartritis koji je veoma učestao kod pasa, naročito velikih rasa, dok ga je kod mačaka mnogo teže uočiti, pa samim tim je utisak da je on redak kod ovih životinja.
Osteoartritis predstavlja ustvari hronično, progresivno, degerativno ostecenje zglobnih delova kosti, hrskavica i vezivnih tkiva. Osteoartritisom mogu biti zahvaceni svi zglobovi na telu, od kičme, kukova, pa sve do ramena, laktova, kolena. Najvidljivi simptom za vlasnika je smanjena pokretljivost zgloba pracena jakim bolom, hramanje,teško ustajanje, favorizovanje jedne strane tela, životinja je potištena, ponekad i nervozna, izbegava kretanje uz stepenice, preko prepreka i sl.
Reumatski artritis je autoimuno oboljenje pri kome organizam sam napada delove zgloba, hrskavice i tkiva i može biti veoma destruktivno. Iako retko oboljenje javlja se kod pasa svih starosnih kategorija.
Infektivni artritis nastaje prilikom inficiranja zgloba bakterijama, virusima ili gljivicama, pri čemu dolazi do oštećenja delova zglobova. Ovaj oblik artritisa uglavnom dovodi do promena na samo jednom zglobu.
Hrskavica predstavlja meki deo zgloba koji prekriva krajeve kosti i ona štiti kost od mehaničkog oštećenja i omogucava lakse klizanje krajeva kosti, jedne preko druge, prilikom pokretanja zgloba. Ona se konstantno trosi i obnavlja i samim tim je ključan element za funkcionisanje zgloba. Prilikom ostecenja hrskavice dolazi do zadebljavanja kosti, koje se direktno taru jedna o drugu, do pojave kostanih siljaka, a posledično i upale okolnih tkiva koja dovodi do bolnosti, oteklina i ukočenosti zglobova. Zbog svega ovoga vrsi se pritisak na tetive, kao i fibroznu ovojnicu zgloba, pa i na lučenje sinovijalne tečnosti što još više otežava pokretljivost.
Najčešći uzroci osteoartritisa su preterano opterećenje zglobova,npr. lov sa psima koji nemaju izgrađenu
adekvatnu mišićnu masu, preterana telesna težina, nepravilna ishrana u ranoj mladosti, brz rast stenaca velikih rasa, povrede, starost, veličina, kao i rasne odnosno genetske predispozicije (displazija).
Artritis se dijagnostikuje kliničkim pregledom, koji pored prethodno uzetih podataka o ponašanju ljubimca, može da sugeriše na ovo obolenje. Dijagnoza se potvrđuje najčešće rendgenskim pregledom.
Terapiju isključivo treba da propiše veterinar koji vodi pacijenta, a davanje lekova ili suplemenata od strane vlasnika mora da bude u konsultaciji sa izabranim veterinarom..
Često vlasnici koji i sami boluju od artritisa pribegavaju davanju sopstvenih lekova svojim ljubimcima. Takvo lečenje je kontraproduktivno a neki od tih lekova mogu čak dovesti i do smrti životinje.
Obzirom da je artritis najčešće neizlečiva bolest postavlja se pitanje da li vlasnici mogu nešto da urade da bi prevenirali pojavu artritisa? Naravno, i to naizgled najbanalniju stvar, a to je da vode računa o telesnoj težini svog ljubimca. Iz perspektive problema sa gojaznošću ljudi to je možda i problem, ali ne treba zaboraviti činjenicu da ishrana pasa i mačaka zavisi isključivo od njihovih vlasnika. Samim tim, uz poštovanje broja dnevnih obroka, količine hrane kao i kvaliteta i raznovrsnosti iste lako možemo kontrolisati telesnu masu naših ljubimaca. Kvalitetna ishrana štenadi u toku intenzivnog rasta, naročito velikih rasa; nemačkih ovčara, retrivera, labradora, rotvajlera i sl. u mnogome prevenira pojavu artritisa kod pasa u ranom dobu tj. već u prvim godinama života. Ovde moramo dodati i izbalansirano unošenje kalcijuma, fosfora i D vitamina, u periodu rasta šteneta, bilo kroz kvalitetnu ishranu, superpremium hranom, ili kao dodaci ishrani, u slučaju kombinovane ishrane.
Na našem tržištu postoji veliki broj granuliranih hrana koje na svojim pakovanjima imaju tabele sa preporučenim količinama hrane u zavisnosti od uzrasta, starosti, rase, veličine, čijim poštovanjem ste napravili već jedan veliki korak u prevenciji mogućih artritisa. Takođe većina kvalitetnih granulata u svom sastavu već imaju sastojke kao što su glukozamin, hondroitin sulfat, koji učestvuju u održavanju i obnavljanju hrskavice kao i materije koje na prirodan način smanjuju bolnost u zglobovima, npr. omega 3 masne kiseline. Ovi sastojci nalaze se i u većini suplemenata koji se, uz konsultaciju sa veterinarom koji leči ljubimca, mogu dodavati u ishrani.
Redovna šetnja i vežbanje omogućava lakše održavanje telesne težine, fleksibilnost zglobova, razvijanje potporne mišićne mase, ojačavanje tetiva i ovojnica.
U slučaju da vaš ljubimac već boluje od osteoartritisa, izuzetno su delotvorne specijalne hrane odnosno veterinarske dijete koje uz konsultaciju i preporuku veterinara mogu u početnim stadijumima bolesti čak da pomognu pacijentu i bez upotrebe medikamenata. Neke od tih hrana su EVD Joint Mobility, RC Mobility, J/D i sl. Ovakav vid ishrane može se koristiti periodično ili ceo život.
Osteartritis se najčešće manifestuje kao hronična forma bolesti i kod takvih slučajeva treba znati da će svaku promenu godišnjeg doba, naročito prelazak sa toplih na hladne i vlažne dane, vaš ljubimac itekako osetiti kao i njihov gazda ako boluje od iste bolesti. Pre nego što nastupe smene godišnjih doba preporuka je da se životinja unapred pripremi poboljšanom ishranom sa dodacima glukozamina i hondroitina, kao i preparata koji na bazi ribljeg ulja potpomažu smanjenju bola.
Kod starijih ljubimaca kao i onih koji već boluju od artritisa, a koji žive u stanovima preporuka je da se vodi računa o velikim temperaturnim razlikama u stanu i na otvorenom, da se utopljavaju odelcima ili kabanicama, da se izbegava penjanje takvih životinja uz stepeništa, na krevete i sl. Takođe, rutinski povremeni pregledi veterinara uvek su dobrodošli kao i zapažanje bilo kakvih simptoma koji bi ukazivali na promene u ponašanju vašeg ljubimca.
U svakom slučaju, ljubimac koji boluje od artritisa može sa tim stanjem živeti jako dugo, i zato se potrudite da mu taj deo života učinite što lakšim.
