Sve veći broj kućnih ljubimaca i novi način njihovog držanja u gradovima, doveo je do širenja velikog broja parazita koji napadaju naše kućne ljubimce, a samim tim predstavljaju veliku glavobolju za vlasnike. Pored ovoga treba reći da spoljašnji paraziti, mogu predstavljati i vektore za prenos nekih parazita, pa čak i nekih zaraznih bolesti, izazivaju anemije kao i razne vrste alergija kod osetljivih jedinki. Ponekad je dovoljan ugriz samo jedne buve da osetljiva životinja odreaguje alergijom ili jednog krpelja da jedinka ili čovek oboli od teške bolesti.
Zbog svega navedenog mislimo da je edukacija vlasnika kućnih ljubimaca na prvom mestu, da bi se koliko toliko broj parazita u našoj okolini sveo na minimum i očuvalo zdravlje kako ljubimaca tako i ljudi. U praksi je primećeno da mnogi vlasnici okreću glavu pred ovim problemom vođeni mišlju da njihovi ljubimci nikad nisu imali niti će imati problema sa parazitima.
Parazite po mestu njihovog parazitiranja delimo na spoljašnje - ektoparazite i unutrašnje - endoparazite. U daljnjem tekstu govorićemo o ektoparazitima među kojima su najpoznatije pseća i mačija buva, krpelji i dr.
Buve su beskrilni insekti koji zbog karakteristika svog tela imaju izrazitu sposobnost skakanja. Bočno, spljoštenog izgleda, sa tri para nogu, smeđe boje, vrlo se brzo kreću po telu domaćina i vrlo su otporne na pritisak prstiju po čemu ih laički možemo razlikovati od drugih parazita. Lako mogu da skoče sa jednog na drugog ljubimca mada to nije osnovni način infestacije (zaražavanja), već je glavni put infestacije iz zaražene okoline u kojoj boravi ljubimac. Buve se hranu krvlju domaćina i u slučaju veoma velike infestacije ovim parazitima dolazi i do pojave anemije.
Postoje različita mišljenja veterinara o ovome, ali se svi slažu da se buve uglavnom samo hrane na ljubimcima dok jaja polažu delimično na ljubimcu, a u većem procentu u njihovoj okolini, prašini, pukotinama podova, nameštaju, tepisima, vlažnim podlogama i sl., odakle predstavljaju glavni izvor zaraze za ljubimce. Životni vek jedne odrastle buve je oko godinu dana pri čemu ona u idealnim klimatskim uslovima može da položi i do nekoliko stotina jaja koja se zbog svoje izuzetno male težine mogu preneti na velike udaljenosti.
Razvojni ciklusi buva se kreću od odrastle jedinke preko jaja, larvi i lutki, a u idealnim uslovima on se završi za nešto manje od mesec dana, odnosno svaki razvojni ciklus se obavi za oko 7 dana. Veliki problem predstavlja to što su ovi razvojni stadijumi veoma otporni i prilagodljivi raznim antiparazitskim sredstvima koja mogu da se nađu na tržištu (praškovi, rastvori, sprejevi, spot-on pipete, ogrlice, šamponi i sl.). Antiparazitici imaju i različit način delovanja kao i ciljnu grupu parazita, te se najčešće njihovom kombinacijom dobija željeni efekat.
Zbog svega navedenog borba sa ovim nametnicima treba da se vodi na dva fronta, na kućnim ljubimcima i u okolini u kojoj oni žive.
Već je pomenuto da razni preparati koji se stavljaju na naše kućne ljubimce uglavnom deluju na odrastle oblike, dok postoji vrlo malo preparata koji deluju na sve razvojne oblike istovremeno. Zbog toga je preporuka da se kućni ljubimac zaštiti preparatima koji ubijaju buve na životinji i istovremeno ih štite od najezde novih parazita dok se obavezno vrši i tretiranje prostorija u kojima ljubimac boravi nekim od rastvora i to najmanje 4-5 nedelja uzastopno, svake nedelje po jednom. Ovo je preporuka baš iz razloga otpornosti razvojnih stadijuma buva na antiparazitike, vremena njihovog izleganja, dostupnosti adekvatnih preparata, a sve u cilju da bi se na ovaj način zatvorio, odnosno prekinuo ciklus razvoja u prostoru gde boravi ljubimac i otkonio budući izvor infekcije.
U prevodu to znači da ako imate kućnog ljubimca koji je inficiran buvama prvo ga tretirajte sredstvom koje uništava parazite (npr.rastvor neostomosana, ektanona, praškovi i sl.) potom istim tim rastvorima tretirajte ambijent u kojem je vaš ljubimac, nekoliko nedelja uzastopno. Ne treba zaboraviti da drugi dan od prskanja ljubimca stavite neki vid zaštite na njega koja ima repelentni tj. odbijajući efekat na parazite (Advantix, Advantage, Advocate, Fyprist, Fronline i sl. spot-on preparate ili ogrlice:Kiltix, Foresto, Scalibur i dr.).
Krpelji su paraziti koji parazitiraju na velikom broju životinja i ljudi. Na psima se može naći od jednog do čak nekoliko stotina krpelja dok je infestacija mačaka krpeljima primećena kod znatno manjeg broja jedinki. Njihov parazitizam se sastoji u kačenju za kožu jedinke i sisanja krvi, u periodu od jednog časa, pa i do nekoliko dana. Postoji tri familije krpelja koje se nalaze na našem području ali je najvažnije napomenuti da su krpelji postali prenosnici velikog broja zaraznih bolesti kako životinja, tako i ljudi, te njihovo suzbijanje sa tog aspekta je veoma značajno.
Odrastao krpelj posle parenja polaže jaja, iz kojih se razvija larve a potom nimfe iz kojih se razvijaju odrastli oblici. Razvojni ciklus može da traje, u zavisnosti od vrste krpelja i od klimatskih uslova, od 20 nedelja pa i do nekoliko godina. Određene familije krpelja, da bi se završio razvojni stadijum, moraju u svakom obliku da se nahrane krvlju domaćina. Svaki put kad to čine postoji verovatnoća zaražavanja samog krpelja, čime on postaje vektor, koji će kasnije zaraziti drugog domaćina nekim od primljenih agenasa. U zavisnosti gde se uzročnici nalaze u krpelju infestacija domaćina zaraženim materijalom može da nastane 12h od kačenja pa do 72 h. Treba reći da nisu svi krpelji zaraženi infektivnim materijalom ali i da već sad postoje krizna žarišta (područja) na kojima je dokazano sigurno postojanje zaraženih krpelja.
Do pre nekoliko godina kod nas se smatralo da su infestacije životinja i ljudi krpeljima sezonskog karaktera, od marta do oktobra, ali se sve češće dešava da kačenje zaraženog krpelja registrujemo na psima i u toku zime pri izrazito niskim temperaturama tako da borba protiv ovih parazita mora biti produžena na celu kalendarsku godinu.
Krpelji, zavisno u kom su razvojnom stadijumu, mogu da se nadju na travi, grmlju, šiblju, pod lišćem na drveću, u prostorijama sa dovoljno vlage, odakle neprestano vrebaju potencijalnog domaćina za ishranu.
Zato borbu protiv njih, takođe, treba voditi na dva koloseka i to u okolini u kojoj boravimo sa ljubimcem i preko adekvatne zaštite ljubimca repelentima.
U slučaju da na vašem ljubimcu primetite zakačenog krpelja ,ako ste u mogućnosti skinite ga ili u suprotnom, odvedite ga kod najbližeg veterinara da to učini. Krpelji se skidaju pincetom ili za to konstruisanim instrumentima okrećući ih u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu i blagim povlačenjem unazad. Na taj način ćemo izvaditi krpelja iz kože ljubimca sa glavom. Ako to i ne učinite glavu će koža ljubimca najčešće izbaciti sama. Treba voditi računa da krpelja pre skidanja ne posipamo nikakvim sredstvima tipa alkohol, benzin, ili ih gnječimo iz razloga što oni u tim momentima povraćaju svoj sadržaj, koji može biti zaražen, u krv ljubimca. U slučaju da posle vađenja krpelja, u narednim danima, primetite crvenilo na tom mestu ili poremećaje u ponašanju vašeg ljubimca obavezno posetite svog veterinara.
Postoji veliki broj preparata, antiparazitika (Advantix, Fyprist, Frontline, Kiltix, Scaliburi, Ektanon, Neostomosan) koji su se dobro pokazali u borbi protiv krpelja, a ujedno i deluju na buve. Zato je borba protiv ova dva paraziti najčešće zajednička.
Napomenućemo da dužina dejstva pojedinih antiparazitika zavisi od proizvodjača i od kvaliteta, kao i od umešnosti prodavca koji želi da vam proda isti preparat, pa ćete čuti i teorije da neki preparati deluju i višestruko duže nego što i sam proizvodjač predviđa. Zbog ovakvih pojava na tržištu, okvirno možemo reći da rastvori i praškovi deluju od nekoliko časova do maksimalno nekoliko dana, da spot-on preparati (nakapavaju se na vrat) deluju realno mesec dana , dok ogrlice u zavisnosti kakvog su kvaliteta, koji sastojci su u njima, deluju od 2-5 meseci.
Preporuka vlasnicima je da se ne treba osloniti samo na dejstvo antiparazitika, jer čak i najbolji preparati na tržištu štite ljubimce od invazije parazita maksimalno 85%, što zavisi od niza sporednih faktora (kvaliteta, ispravna aplikacija, temperatura, vlažnost, ph kože, brojnost parazita i dr.). Zbog toga pored korištenja antiparazitika potrudite se da svog ljubimca skoro svakodnevno, prilikom druženja sa njim, pregledate na prisustvo parazita naročito krpelja. Jedino na taj način možete biti sigurni da ste smanjili rizik od infestacije parazitima na najmanju moguću meru.
Sve nedoumice i ostala pitanja vezano za problem ektoparazita i odabira kvalitetnih antiparazitika, možete rešiti sa svojim veterinarom.
